Ti već ne pušiš. Baš sada. U ovom trenutku. Između tebe i cigarete nema ništa osim odluke. Ne hemije. Ne snage volje. Ne magije. Samo odluke koju možeš doneti u bilo kom trenutku. Svih ovih godina mislio si da je teško prestati. Ali možeš prestati u jednoj sekundi. A onda jednostavno ne početi ponovo. U tome je sav trik. Ne u tome da izdržiš mesec dana. Već u tome da svake sledeće sekunde izabereš isto ono što si izabrao u prvoj. Ti već umeš da ne pušiš. To radiš svake noći dok spavaš. Svakog jutra dok ne popiješ kafu. Svaki put kad si zaokupljen nečim zaista važnim. Tvoje telo ume bez toga satima. Danima. Samo mu nisi davao šansu duže. Upravo sada, tvoj dlan je prazan. U njemu nema ničega. I to je normalno. To nije gubitak. To nije odsustvo. To je samo tvoja ruka, koja može da drži bilo šta. Ili ništa. Već si prestao. Ostalo je samo da primetiš.