Svaki dim nije samo navika. To je tihi korak koji te menja iznutra pre nego što to spolja primetiš. Prvo pate krvni sudovi. Oni se sužavaju, srce mora da radi punom parom kako bi proguralo krv. Kiseonik u ćelijama biva zamenjen toksinima. Koža gubi elastičnost i poprima sivu nijansu — to nije starost, to je reakcija na otrov. Zubi žute, kosa postaje bez sjaja, a otežano disanje postaje stalni pratilac čak i pri sporom hodu. Pluća su glavni filter. Ona prestaju da se nose sa čišćenjem, pretvarajući se u leglo upala. Ali ne pati samo telo. Pati i nervni sistem. Bez sledeće doze nikotina javljaju se razdražljivost, anksioznost i nemogućnost koncentracije. Iluzija smirenosti zapravo se ispostavlja kao začarani krug zavisnosti. Ono što je najviše žalosno — organizam je uvek spreman da se oporovi čim mu prestanu smetati. Već nakon nekoliko nedelja bez dima disanje postaje dublje, a ukus hrane intenzivniji. To je izbor između brzog sumnjivog zadovoljstva i dugog života u kome se osećaš energično, a ne zavisno. Razmisli — vredi li menjati svoje zdravlje za pepeo.