Nosite ga sa sobom stalno. Od prvog jutra do kasno uveče. S njim spavate, jedete, radite, pa čak i smejete se. Toliko ste se navikli na tu težinu da ste prestali da je primećujete.
To je ranac anksioznosti.
Svaki dim dodaje novi teret u njega. Prvo se tu smeštaju brige: hoće li pakla potrajati do večeri? Hoću li naći mesto gde mogu? Koliko će trajati ovaj sastanak, hoću li moći da izađem? Zatim se tu smešta vaše vreme: pet minuta ovde, deset tamo. Čak i ne primećujete kako se sat radnog dana pretvara u dim.
Dalje — postaje teže. Tu pada vaša privlačnost. Ten, sjaj kose, svežina daha. Sve to neprimetno tone na dno ranca. A zatim — vaše finansije. Male dnevne potrošnje zbrajaju se u sumu koja bi bila dovoljna za putovanje, obrazovanje, poklon za voljenu osobu.
Najpodmuklije je — vi plaćate za ovaj teret svojim sopstvenim novcem. Nosite ga, on vas umara, kvari vaše zdravlje, krade vašu energiju, a vi mu još i zahvaljujete — posežete za novom dozom.
Vreme je da skinete ovaj ranac. Ostavite ga na pragu. Udahnite punim plućima bez tereta na plećima.