Svakog minuta, unutar tebe se odvija mala revolucija. Misliš da je ovo način da se opustiš. Ali istina je da je to način da polako prestaneš da osećaš.
Udah — i umesto vazduha, katran ulazi u tvoja pluća, taložeći se tamo godinama, pretvarajući ih u sundžere natopljene otrovom. Udah — i tvoji krvni sudovi se stisnu toliko jako da tvoje srce počinje da kuca tri puta brže, pokušavajući da progura krv kroz te uske kanale. Udah — i tvoja koža dobija čak 40% manje kiseonika, stareći prerano, postajući siva i suva.
Mnogi pričaju o raku. Ali malo ko priča o tome da pušenje krade ne samo dužinu života, već i njegov kvalitet. To je nedostatak daha kada se penješ stepenicama. To je miris koji se ureže u prste, kosu i odeću, odbijajući ljude i pre nego što si izgovorio ijednu reč. To je zavisnost koja te tera da izađeš po kiši u tri sata ujutru, jer "telo traži". Cigareta ne ispunjava prazninu. Ona je stvara. A onda sebe nudi kao rešenje. Pokušaj da provedeš jednu nedelju bez ovog rituala. Samo jednu. Iznenadićeš se koliko će mirisi postati živopisni. Primetićeš da jutarnje buđenje više nije borba sa sopstvenim telom. Shvatićeš da sloboda nije kada možeš da pušiš bilo gde. Sloboda je kada ne moraš.
Udahni prvi put. Pravi.